Sofija

Moj jučerašnji članak u okviru bloga bio je rezultat „primoravanja“ da nešto napišem, od strane predavača kod kojeg ovih dana slušam predavanja na temu e-polovanje. Rečeno je, nama slušaocima ovog kursa, za temu na blogu najbolje da izaberemo nešto što nas stvarno zanima u životu. Na moju konstataciju: „Ne znam o čemu bih pisala na blogu!?“, dobila sam pitanje „Šta te interesuje u životu?“. Moj odgovor bio je da volim muziku, knjige... Ali nisam mogla ništa posebno da izdvojim. Ne postoji određena vrsta literatura koju čitam. Znam šta ne volim da čitam. Volim da odem u pozorište, pogledam dobar film, emisiju, slušam muziku, kuvam, družim se, učim i istražujem o novim stvarima... Na moj odgovor predavač je napravio šalu tipa: „Znate, ja volim sve što vole mladi. Skupljam postere, sličice...“. Zbog svega toga, juče sam se pitala o čemu pisati, a pošto nešto o čemu poslednje vreme često razmišljam i čemu se veoma radujem je koncert Eric Clapton-a, odlučih se za njega. Inače, kupila sam kartu za koncert, preslušavam pesme, učim tekstove pesama, pročitala sam njegovu autobiografiju (kao što sam već napisala)...

Posle kursa popričala sam i sa nekoliko prijatelja na temu blogovi i od njih dobila različita mišljenja. Neki smatraju da je to o.k. stvar, ali smara ih da pišu, dok neki nisu čuli ništa o tome ali davali su mi predloge o čemu da pišem. Čak mi je jedna drugarica predložila da pišem o njenim ljubavnim glavoboljama i na taj način možda i nju i sebe rešim „muka“ .

Danas, posle još oko 5 sati predavanja na gore pomenutu temu, reših da ipak moja piskaranja usmerim ka različitim oblastima i temama, pa možda me i pisanje ovog bloga „odvede“ ko zna u kom pravcu. Smatram da je moj napredak u odnosu na juče, to što sam jedva čekala da sve ovo stavim na „papir“ i podelim sa drugima .