Sofija

Mita Golić 

Moja najlepše nenapisana pesma

[10] 

smisao reči meri se veštinom prećutkivanja

lepotom neizgovorenog

suština kazivanja

samo je tišina

onog najglasnijeg u nama

[13]

ono najveće što se može doživeti nije večnost

već trenutak

lepota beskonačnosti - mudrost je konačnog

nejveća zadovoljstvo nije u posedovanju

već u dvanju

da li je sramota - biti nesrećan

[17]

ne mogu te više ni imati ni nemati

zbog nečeg što je kao čekanje

između uvek i nikada

zbog mnogo malih običnih možda

zbog nečeg tako konačnog kao beskonačnost

ni dodirnuti te ne mogu više

onako -

kao da sam te dodirnuo zauvek

ne mogu te više ni nemati ni imati

jedna prolaznost više - 

jedna je prolaznost manje

zbog neke sasvim druge poetike razloga

ni previše ni premalo

i mnogo je i malo

ali

treba jednom obećati i ono

što se ne obećava nikad

treba ući u srce zvezde

da bi je video izdaleka