Sofija

Mita Golić 

Moja najlepše nenapisana pesma

[10] 

smisao reči meri se veštinom prećutkivanja

lepotom neizgovorenog

suština kazivanja

samo je tišina

onog najglasnijeg u nama

[13]

ono najveće što se može doživeti nije večnost

već trenutak

lepota beskonačnosti - mudrost je konačnog

nejveća zadovoljstvo nije u posedovanju

već u dvanju

da li je sramota - biti nesrećan

[17]

ne mogu te više ni imati ni nemati

zbog nečeg što je kao čekanje

između uvek i nikada

zbog mnogo malih običnih možda

zbog nečeg tako konačnog kao beskonačnost

ni dodirnuti te ne mogu više

onako -

kao da sam te dodirnuo zauvek

ne mogu te više ni nemati ni imati

jedna prolaznost više - 

jedna je prolaznost manje

zbog neke sasvim druge poetike razloga

ni previše ni premalo

i mnogo je i malo

ali

treba jednom obećati i ono

što se ne obećava nikad

treba ući u srce zvezde

da bi je video izdaleka

Ljubiteljima dela Virdžinije Vulf preporučujem obavezno da pogledaju predstavu „Tajni dnevnik Virdžinije Vulf“, koja se prikazuje u SNP, Novi Sad.
Predstava prikazuje zanimljiv i burni život ove poznate književnice. Gledalac prati tri priče. U prvoj priči centralni lik je Virdžinija Vulf koja dan provodi u pisanju roman, razgovarajući sa suprugom, očekujući sestru, neprekidno razmišljajući o večitim pitanjima i strahovima čovečanstva: o umetnosti, vremenu koje prolazi, smrti, životu, slobodi... Druga priča prati lika iz te knjige, koji čita knjigu, čija radnja predstavlja ujedno i treću priču koju gledalac prati. Roman koji gospođa Vulf piše je futuristički roman o njoj samoj u kojem se poistovećuje sa svojim likovima, daje im svoje osobine, poistovećuje sa sa tugom koju preživljavaju i na kraju završava tragično ubijajući njih u romanu, ubija i samu sebe...

Ljubitelj sam knjiga još od malena. Nažalost, kako postajem starija primećujem da sve manje uzimam knjigu u ruke. Ranije mi se dešavalo da me knjiga toliko zaokupi da sam bila u stanju da je pročitam za jedno veče ili da odbijem poziv društva da odemo na piće uz izgovor da sam baš tada zauzeta. Pa gde da im kažem da ne mogu da se družim sa njima jer čitam!

Sećam se jednog domaćeg zadatka koji smo dobili kod učiteljice. Pročitala je kraj neke priče i za domaći nam zadala da sami smislimo ostatak. Kako sam u to vreme mnogo čitala bajke i pripovetke, moja priča je počinjala sa: „Bio jednom jedan car, pa imao tri sina...“. Naravno, najmlađi sin je onaj koji je savladao sve prepreke i obračunao se sa zavidnom i zlom braćom. Moja priča je bila najsličnje originalnog i baš sam bila sretna što sam dobila pohvalu od učiteljice.

Pored srpskih bajki, pripovedaka i basni, kao mala veoma sam volela da čitam i grčku mitologiju. Dobro se sećam priče o Orfeju, muzičaru koji se uputio u podzemlje kako bi povratio svoju voljenu Euridiku u svet živih; uspavao troglavog psa svojom uspavankom; opčinio muzikom lire i samog Boga podzemlja Hada koji se sažalio na njegovu tugu i pružio mu šansu da ponovo bude sa svojom voljenom ako ispuni zadatak... Zatim tu su i knjige „Priče iz mišje rupe“, „Priče iz davnina“, „Bajke cijelog svijeta“, „Magareće godine“, „Pustolovine Toma Sojera“, „Čiča Tomina koliba“, „1000 zašto 1000 zato“,  i dr. čiji sam ponosni vlasnik kako zahvaljujući mojim divnim kumovima, tako i roditeljima, od kojih sam za svaki rodjendan dobijala po knjigu.

Baš je lepo setiti se tih dana, nakon kojih nam ostaju „boje, zvuci i mirisi detinjstva“!

Evo jedan od zvukova mog detinjstva:

Ukoliko ste u dilemi kako da obradujete voljenu osobu za 14. februar, odnosno Dan zaljubljenih, a pri tome volite da pravite poslastice, možda mogu da vam pomognem.

Ovaj recept sam pronašla prošle godine na netu, ali sam ga malo izmenila. U tom receptu je pisalo da je potrebno 20 komada vafla, ali nije pisao recep za njih. Zbog toga sam iskoristila mamin recept za bakin kolač i to tu varijantu sa mašću, jer više volim kad je bakin kolač hrskav. Od dole navedenih sastojaka za bakin kolač, dobije se više od 20 kolača, a ja sam za ovu poslasticu iskoristila 22.

Bakin kolač sastojci:

• 250 gr masti ili margarina
• 250 gr šećera
• 1 kg mekog brašna
• 4 žumanceta
• 1 celo jaje
• 2 kesice vanilin šećera
• 2 šoljice od crne kafe mleka
• 1 kesica praška za pecivo
• ostrugana kora jednog limuna

 Fil I sastojci:

• 2 pudinga od karamela
• 1 žumance
• 1 kašika gustina
• 10 kašika šećera
• 600 ml mleka
• 250 gr margarina

Fil II sastojci:

• 1 krem-šlag od vanile

Dekoracija:

• po potrebi prženih lešnika
• po potrebi otopljene čokolade
• 100 gr rozog ratluka
• 100 gr šećera u prahu

Priprema bakinog kolača:Penasto umutiti mast (margarin), šećer i vanil šećer, a zatim dodati 4 žumanceta,jedno celo jaje i koru limuna. Nasuti polovinu brašna, umešati prašak zapecivo u brašno i promešati sve. Dodati mleko i preostalo brašno i sve dobro umesiti na radnojploči. Vaditi iz mase po malo testa, napraviti kuglicu i peći u presi za bakinkolač.

Priprema srca od ratluka: Dobroizmesiti ratluk sa šećerom u prahu. Dobijenu masu istanjiti oklagijom na oko 5mm, a zatim modlom u obliku srca vaditi mala srca i ostaviti ih da se prosuše.

Priprema poslastice: Poređati 10 komada bakinih kolača da čine jedan zatvoreni krug, a jedan staviti u sredinu. Skuvati puding od karamele i ostalih sastojaka i pošto se ohladi umutiti ga sa margarinom. Dobijeni fil bogato naneti na svaki bakin kolač. Zatim napraviti krem-šlag od vanile i njega isto bogato naneti na prethodno nenet fil. Sve preklopiti bakinim kolačima i ukrasiti sa šlagom, topljenom čokoladom, prženim lešnicima i srcima od ratluka.

Ukoliko se odlučite da na ovaj način obeležite Dan zaljubljenih, nadam se da ćete obradovati voljenu osobu, kao što sam ja moju prošle godine!

Držim knjigu „Ka svetioniku“ u ruci, otvaram je i u njoj pronalazim rečenice koje su podvučene. Sećanja naviru... Radnja knjige, gospođa i gospodin Remzi, osećanja koja su me prožimala dok sam čitala knjigu, sve odjednom je jasno i tu ispred mene.

Virdžinija Vulf 

O knjizi

„Oko jednostavnog okvira ove knjige Virdžinija Vulf je stvorila svoju najvizionarskiju i formom savršenu pesmu-roman o smislu i misteriji života i ljudskih odnosa, koja istražuje tajne kretnje kao i moć i ulogu umetnika u svemu tome. Središnja tema je bračni odnos gospodina i gospođe Remzi. Nije reč ni o kakvoj igri identiteta kada kažemo da su oni portret njenih roditelja...“ Džon Liman

Citati (neki meni dragi) iz knjige

„I dok se odmarala, dok je neodređeno gledala od jednog do drugog, ono staro pitanje koje krstari nebom duše neprestano, neizmerno, ono opšte pitanje koje je gotovo da se odredi u ovakvim trenucima, kada ono opušta moći koje su bile zategnute, nadvi se preko nje, zastade nad njom, zamrači se preko nje. Šta je smisao života? To je sve – prosto pitanje; pitanje koje sa godinama teži da nas skoli. Veliko otkrovenje nije nikad došlo. Veliko otkrovenje možda nikad ne dolazi. Umesto toga postoje svakodnevna mala čuda, rasvetljenja, žižice kresnute neočekivano u mraku...“

„Stvari pokatkad tako izgledaju, pomisli ona, zastavši za trenutak i posmatrajući dugačke prozore koji su blistali, i perjanicu plavog dima: oni postaju nestvarni. Tako, vraćajući se s puta ili posle bolesti, pre nego što se navike ispredu preko površine, čovek oseća istu nestvarnost, koja takođe iznenađuje; oseća kao da se nešto pojavljuje. Život je najjasniji tada. Čovek predahne...“

Jedna od meni dražih predstava, koju izvodi Trupa Jorik, je drama „The Pillowman“, britanskog pisca irskog porekla, Martina Mekdone. Glumačku ekipu čine Marko Marković, Nenad Gvozdenović, Milorad Kapor, Milovan Filipović, Natalija Ilić i Mladen Andrejević, a režiser drame „Jastučak“ je Žanko Tomić.

Predstava počinje glasom pripovedača, koji daje do znanja da sve što sledi i što će se odigrati na sceni jeste samo jedna priča. To je simbolično predstavljeno i scenom, cela predstava se odigrava u „kutiji“ i nijednog trenutka ne izlazi iz nje (kutije-priče), osim kada se čuje glas pripovedača.

Glavni lik predstave „The Pillowman“ je pisac koji piše priče za odrasle, ali o deci koja stradaju na različite načine. Pisca hapse i privode u policijsku stanicu gde započinje isleđivanje koje mi gledaoci zapravo gledamo, koje je komad. Optužuju ga za niz stravičnih zločina koji su odigrani na temelju opisa iz njegovih pripovetaka. Pored pisaca, priveden je i optužen i njegov invalidni brat. Svaki lik u komadu je na neki način pripovedač.

Predstava zapravo pokušava da odgonetne mehanizam zla i nasilja, odakle potiče nasilje, da li ono dolazi iz spoljne sredine ili je ukorenjeno u samom čoveku, ali takođe postavlja pitanje koliko je i sam umetnik takvih dela odgovoran. Svi smo mi odrasli na bajkama koje su često bile surove kao na pimer kada vuk pojede Crvenkapinu baku ili Marica gurne vešticu u usijanu peć.

Pozorište putem ove prestave opominje publiku i ukazujem im na to koliko je puno nasilja oko nas. Zapravo, ovaj komad se i bavi nasiljem i zbog toga nije za svakoga, pogotove ne za one gledaoce koji očekuju da provedu prijatno veče u pozorištu i nakon završetka da zaborav na to što su gledali. Zbog toga i stoji natpis na plakatu predstave „Jastučak“, a koji glasi „Nije za svakoga!“.

Sve vreme gledajući ovu predstavu osećala sam se nelagodno. Za ovu predstavu treba imati stomaka i volje da se zapitamo nad sobom i celim svetom i dobro razmislimo zašto postoji puno sličnih dela i zašto su ljudi stalno i sve više i više inspirisani takvim temama.

Jako dobra glumačka postava, jako dobra muzika koja je veoma doprinela da se dočara i oseti atmosfera komada i jako dobra scena.

Vanja Pilipović je učenica Srednje Ekonomske Škole u Somboru. Boluje od teške neizlečive bolesti srca. Na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje konstatovano je da joj je hitno potrebno izvršiti transplantaciju novog srca u Austriji.

U toku je akcija prikupljanja novčanih donacija kako bi se obezbedio neophodan novac za operaciju Vanje Pilipović. U pitanju je iznos od 100.000€.

Ovim putem apelujem na sve ljude dobre volje da podrže ovu akciju! Svaka pomoć je dobrodošla!

Ukoliko želite da pomognete, novac je moguće uplatiti na dinarski tekući račun NLB:

Devizni tekući račun u istoj banci je:

02-315-0031209.4

Detaljne informacije o ovoj akciji moguće je dobiti putem telefona:

+381 25 793 315, +381 63 73 69 567

ili putem mail-a: vanja91@ecpwireless.net

Ime primaoca: Vanja Pilipovic
Adresa : Kumanovska 21
25264-Sonta – Serbia

Pogledajte: Blog Akcija: Srce za Vanju

Sinoć sam bila u pozorištu. Izvedena je predstava "Jare u mleku", urađena prema istoimenom romanu ruskog pisca Jurija Poljakova i u režiji Borisa Liješevića.

Predstava je kasnila, a kada smo ušli, mi gledaoci, u salu dočekalo nas je iznenađenje! Glumci su sedeli na mestima među publikom. Majstor (bar sam tada mislila da je majstor) sedeo je u uglu, kod izlaza iz sale.

Videlo se da je publika zatečena. Kada su se svi smestili na svoja mesta ustao je jedan od glumaca, predstavio se i donekle nam razjasnio neobičnu situaciju. Naime, saopštio je da jedan od glumaca, koji je trebalo da glumi u predstavi, povređen i zbog toga neće učestvovati u predstavi. Njegovu ulogu odigraće glumac koji će tom prilikom tumačiti dva lika u predstavi. A što se tiče toga da će se predstava odigrati među publikom, a ne na bini, razlog je bila odluka režisera, a na nama gledaocima je kako ćemo shvatiti takvu odluku.

Sam početak predstave već je obećavao! Volim iznenađenja.

Dakle, na vrlo neobično osmišljenoj scenografiji, odigrava se priča u kojoj dva momka pesnika sklapaju opkladu kako može da se za samo dva meseca od prvog neznanca koji naiđe napravi svetski poznati pisac.

Ova urnebesna satira, koja ja napisana početkom 90ih, oslikava trenutnu situaciju i dešavanja u vremenu u kojem živimo, gde u svakoj oblasti postoji bar po jedan Vitjuk (ko pogleda predstavu razumeće), odnosno „mnogi su vrlo često 'kuvali jare u mleku majke njegove'”, kako objašnjava pisac romana.

Da li vredi pogledati predstavu? Više da nego ne, što bi rekao Vitjuk (u izvedbi Ervina Hadžimurtezića).

Moj jučerašnji članak u okviru bloga bio je rezultat „primoravanja“ da nešto napišem, od strane predavača kod kojeg ovih dana slušam predavanja na temu e-polovanje. Rečeno je, nama slušaocima ovog kursa, za temu na blogu najbolje da izaberemo nešto što nas stvarno zanima u životu. Na moju konstataciju: „Ne znam o čemu bih pisala na blogu!?“, dobila sam pitanje „Šta te interesuje u životu?“. Moj odgovor bio je da volim muziku, knjige... Ali nisam mogla ništa posebno da izdvojim. Ne postoji određena vrsta literatura koju čitam. Znam šta ne volim da čitam. Volim da odem u pozorište, pogledam dobar film, emisiju, slušam muziku, kuvam, družim se, učim i istražujem o novim stvarima... Na moj odgovor predavač je napravio šalu tipa: „Znate, ja volim sve što vole mladi. Skupljam postere, sličice...“. Zbog svega toga, juče sam se pitala o čemu pisati, a pošto nešto o čemu poslednje vreme često razmišljam i čemu se veoma radujem je koncert Eric Clapton-a, odlučih se za njega. Inače, kupila sam kartu za koncert, preslušavam pesme, učim tekstove pesama, pročitala sam njegovu autobiografiju (kao što sam već napisala)...

Posle kursa popričala sam i sa nekoliko prijatelja na temu blogovi i od njih dobila različita mišljenja. Neki smatraju da je to o.k. stvar, ali smara ih da pišu, dok neki nisu čuli ništa o tome ali davali su mi predloge o čemu da pišem. Čak mi je jedna drugarica predložila da pišem o njenim ljubavnim glavoboljama i na taj način možda i nju i sebe rešim „muka“ .

Danas, posle još oko 5 sati predavanja na gore pomenutu temu, reših da ipak moja piskaranja usmerim ka različitim oblastima i temama, pa možda me i pisanje ovog bloga „odvede“ ko zna u kom pravcu. Smatram da je moj napredak u odnosu na juče, to što sam jedva čekala da sve ovo stavim na „papir“ i podelim sa drugima .

Eric Clapton engleski blues-rock gitarista, pevač, tekstopisac i kompozitor gostuje u beogradskoj Areni 9. juna ove godine. Sa Clapton-om će, u okviru ove turneje, nastupati njegov stari prijatelj Steve Winwood. Ova dvijica muzičari prvi put su ostvarili kontak i saradnju svirajući u bendu Blind Faith.

Clpton je napisao knjigu "Clapton: The Autobiography". Knjiga se našla na drugom mestu liste The NewYork Tims.

Pročitala sam knjigu i mogu reći da sam se još više oduševila sa ovim muzičarom. Velika zamerka koju imam na izdanje koje je izdala Laguna, vezana je za prevod. Naišla sam na veliki broj besmislenih rečenica i grešaka u prevodu. Gde pronaći knjigu, ako ne sa odgovarajućim prevodom, onda napisanu na engleskom?